Slika je činjenica

2.1 Mi pravimo sebi slike činjenica.

2.11 Slike predstavljaju stanje stvari u logičkom prostoru, postojanje i nepostojanje stanja stvari.

2.12 Slika je model stvarnosti.

 

2.13 Na slici predmetima odgovaraju elementi slike.

2.131 Elementi slike predstavljaju na slici predmete.

 

2.14 Slika se sastoji u tome što se njeni elementi međusobno odnose na određeni način.

2.141 Slika je činjenica

 

2.15 To što se elementi slike međusobno odnose na određeni način predstavlja da se tako međusobno odnose stvari. Ova veza elemenata slike zove se njena struktura a mogućnost strukture – njena forma odslikavanja.

2.151 Forma odslikavanja je mogućnost da se stvari međusobno odnose jednako kao elementi slike.

 

2.1511 Slika je tako povezana sa stvarnošću; ona doseže do stvarnosti.

2.1512 Ona je kao neko merilo prislonjeno na stvarnost.

 

2.15121 Samo krajnje tačke crtica na merilu dodiruju predmet koji treba izmeriti.

2.1513 Prema ovom shvatanju slici, dakle, pripada još i odslikavajući odnos, koji je čini slikom.

 

2.1514 Odslikavajući odnos sastoji se od koordinacija elemenata slike i stvari.

2.1515 Ove koordinacije su kao neka ticala elemenata slike kojima slika dodiruje stvarnost.

 

2.16 Da bi bila slika, činjenica mora imati nešto zajedničko s odslikanim.

2.161 U slici i u odslikanom mora biti nešto odslikano, da bi jedno uopšte moglo biti slika drugoga.

 

2.17 Ono što slika mora imati zajedničko sa stvarnošću, da bi mogla da je na svoj način – ispravno ili krivo – odslikava, to je njena forma odslikavanja.

2.171 Slika može odslikati svaku stvarnost čiju formu ima. Prostorna slika – sve prostorno, obojena – sve obojeno itd.

2.172 Ali svoju formu odslikavanja slika ne može odslikati; ona je pokazuje.

2.173 Slika pokazuje svoj objekat spolja (njeno stajalište je njena forma prikazivanja), zato slika pokazuje svoj objekat ispravno ili krivo.

2.174 Ali slika se ne može postaviti izvan svoje forme prikazivanja.

 

2.18 Ono što svaka slika, ma kakve forme, mora imati zajedničko sa stvarnošću, da je uopšte – ispravno ili krivo – odslikati, to je logička forma, to jest forma stvarnosti.

2.181 Ako je forma odslikavanja logička forma, onda se slika zove logička slika.

 

2.182 Svaka slika je i logička slika. (Naprotiv, svaka slika nije npr. prostorna.)

 

2.19 Logička slika može odslikati svet.

 

2.2 Slika ima s odslikanim zajedničku logičku formu odslikavanja.

2.201 Slika odslikava stvarnost prikazujući mogućnost postojanja i nepostojanja stanja stvari.

 

2.202 Slika prikazuje jedino moguće stanje stvari u logičkom prostoru.

2.203 Slika sadrži mogućnosti stanja stvari koje prikazuje.

 

2.21 Slika se sa stvarnošću slaže ili ne slaže; ona je ispravna ili neispravna, istinita ili lažna.

 

2.22 Slika prikazuje ono što prikazuje, nezavisno od svoje istinitosti ili lažnosti, formom odslikavanja.

2.221 Ono što slika prikazuje, to je njen smisao.

2.222 U slaganju ili neslaganju njenog smisla sa stvarnošću sastoji se njena istinitost ili lažnost.

 

2.223 Da bi smo otkrili da li je slika istinita ili lažna, moramo da je uporedimo sa stvarnošću.

2.224 Iz same slike ne može se razaznati da li je istinita ili lažna.

 

2.225 Nema a priori istinite slike

 

[youtube]vlemQD09S2s[/youtube]

Ludvig Vitgenštajn

Tractatus logico-philosophicus