Paklena pomorandža (u mleku sa iglicama)

Prve godine Festa donele su mnoštvo filmova snimanih u nekoliko prethodnih godina, tako da se, nekako, te godine vode kao najuspelije u istoriji Festa. Istovremeno pojavili su se i Fest romani, izdanja knjiga po kojima su snimani filmovi, uključujući Pse od slame, Klanicu pet, Džoni je krenuo u rat, Odiseja u svemiru i naravno Paklena pomorandža Entoni Bardžisa. Eh, kakva je pomama vladala tada, među generacijama kasnih osnovaca i ranih gimnazijalaca, uključujuči slušanje Ludviga Vana i njegove Devete na stereu, koriščenje reči Berdžisove mešavine englesko-ruskog, mleko sa iglicama, Korova bar…jedino se, nisu, koliko znam, čuvale zmije po stanovima. Čini mi se da je i ultra-nasilja bilo mnogo manje na  ulicama gradova

Dakle, knjiga je bila dostupna ali ne i film, koji se kratko prikazivao u redovnim repertoarima bioskopa istočne Evrope. Posle Puteva slave, koji je decenijama bio zabranjen u Francuskoj, posle par incidenata i inspirisanih filmom Kjubrik ga je povukao iz distribucije u Britaniji gde je prikazan tek posle njegove smrti.

[vsw id=“G7fO3bzPeBQ“ source=“youtube“ width=“500″ height=“419″ autoplay=“yes“]

Od samih svojih početaka, Kjubrik se bavio univerzalnim temama. Lolita je bila izuzetak. Rađena prema erotski provokativnom romanu Vladimira Nabokova , Lolita je bila film koji je, samo prividno tradicionalnim rediteljskim rukopisom, izvršio vivisekciju američke građanske klase iznutra, razotkrivajući duhovni univerzum samozadovoljnih gradjana kao svet jezive moralne pustoši pa tu Kjubrik i nije morao da tom svetu etablirane udobnosti suprostavi marginalce koji mu prete fizičkim uništenjem.

Te marginalce, Kjubrik će radikalnije nego iko pre njega, uvesti u igru u Paklenoj pomorandži, filmu koji je na ideološkom planu stravični konglomerat čiste anarhije i čistog fašizma a na filmskom briljantna tvorevina, izuzetno čista, u kojoj upravo maestralni sklad slike, zvuka i pokreta nadrasta ideološku podlogu. Emocionalno amputirani dečaci ubice iz ovog filma duhovna su sabraća takodje emocionalno atrofirane Lolite, dok su paranoidni političari i vojnici iz Dr. Čudnoljuba konačno dobili decu kakvu zaslužuju.

U estetskom pogledu Paklena pomorandža je besprekorno napravljen film, rađen u blago nadrealnoj atmosferi, koji posreduje svoju mračnu viziju u galopirajućem sledu halucinantnih slika koje prizivaju vizuelnu napadnost video spotova i što sve nadopunjuje futuristička scenografija. Nasilje u ovom filmu je estetizirano oniričim ugođjem u kome su stilizovani pokreti kao u baletu i izuzetno funkcionalno korišćenje klasične muzike (što je jedan od zaštitnih Kjubrikovih obeležja) sliveni u skladnu celinu koja posreduje to nasilje kao jednu efektnu igru smrti, podsećajući svojom vizuelnom perfekcijom na slične scene u Kabareu Boba Fosea.

Primarna tema Paklene pomorandže je pitanje granice dobra i zla, odnosa pojedinca i društva u prelasku te granice kao i manipulacija društvenih sistema prihvaćenim i poželjnim normama ljudskog ponašanja. Lodoviko sistem prevaspitavanja je samo metafora večnih postupaka društvenih sistema u oblikovanju ljudskih masa, primenjivanih uvek i svuda, koji se menjaju i prilagođavaju od potrebe do potrebe. Na neki način, Aleks je svako od nas.

Dosta zabune unelo je izbacivanje poslednjeg poglavlja romana, koje govori o odraslom Aleksu i njegovom etabliranju u društvo. Kjubrik je snimio film po američkom izdanju knjige (koje je i prevedeno kod nas) iz kojeg je Bardžis dobrovoljno izbacio to poglavlje. Bilo je oporih reči glede Kjubrikovog tretmana knjige ali, čini mi se, da poruka filma  romana ostaje dovoljno jaka sa i bez tog poglavlja. Ovih dana vidim po izlozima beogradskih knjižara novo izdanje knjige sa sve poslednjim poglavljem.

Postoji legenda sa snimanja filma a koja nije navaljivanje Kjubrika da Mekdauel i pored paničnog straha snimi scene sa zmijom. Na snimanju scene silovanja žene pisca, Kjubrik je pomislio da bi bilo efektno da Aleks peva neku pesmu… bilo koju. Mekdauel je rekao da ne zna ni jednu a onda se setio jedne jedine koju je znao. Bila je to Singing in the rain. Sve ostalo je istorija u mleku sa iglicama.

 Boban Savković