Listići „Listića“ Ludviga Vitgenštajna

5. Zar ne mogu da upotrebim reči da znače ono što ja hoću da znače? – Pogledaj vrata svoje sobe, izgovori pri tom niz proizvoljnih glasova i podrazumevaj pod njima opis tih vrata!

7. Ako ima dva prijatelja sa istim imenom, pa jednom od njih pišem pismo, od čega zavisi to da ga ne pišem drugom? Od sadržaja? Ali sadržaj bi mogao da odgovara obojici; (adresu još nisam napisao). Veza, dakle, može da bude u predistoriji. Ali tada i u onom što prati pisanje. Ako me neko upita „kojem od njih dvojice pišeš?“, i ja mu odgovorim, da li odgovor izvlačim iz predistorije? Zar ga ne dajem gotovo kao kao da kažem „imam zubobolju“? – Da li bih mogao biti u nedoumici kojem od njih dvojice pišem? I kako izgleda takav jedan slučaj nedoumice? – Zbilja, zar ne bi bio moguć i slučaj sledeće iluzije: verujem da pišem jednom, a u stvari pišem drugom? I kako bi izgledao slučaj jedne takve iluzije?

10. Pretpostavimo da odjednom hoću sve reči svog jezika da zamenim drugim rečima. Kako bih ja mogao da znam na kojem mestu stoji jedna od tih novih reči? Da li su to predstave koje drže mesta reči?

46. „Imam nameru da sutra otputujem.“ – Kad imaš tu nameru? Sve vreme; ili sa prekidima?

73. Neke rečenice treba pročitati nekoliko puta da bi se razumele kao rečenice.

123. „MiÅ¡ljenje je duhovna aktivnost“ – MiÅ¡ljenje nije telesna aktivnost. Da li je miÅ¡ljenje aktivnost? Pa, može se nekome reći: „Razmisli o tome!“ Ali ako neko, sledeći tu zapovest, govori samom sebi ili pak nekom drugom, da li on tada obavlja dve aktivnosti?

127. Kaže se da duša napušta telo. A da bi se tada isključila svaka njena sličnost sa telom, da bi nikako ne bi mislilo da je ona nešto gasovito , kaže se da je duša netelesna, neprostorna; ali rečju „napušta“ već se sve reklo.Pokaži mi kako upotrebljavaš reč „duševan“, i videću da li je duša „netelesna“ i šta podrazumevaš pod „duhom“.

144. Kako se reči razumeju, to ne kažu samo reči.

172. Razumevanje muzičke fraze može takođe da se nazove razumevanjem jednog jezika.

186. Pogrešno razumevanje – nerazumevanje. Razumevanje se postiže objašnjenjem; ali i obučavanjem.

190. U kojoj meri sam svestan laži dok lažem? Samio utoliko ukoliko je ne postanem svestan tek kasnije, a ipak kasnije znam da sam lagao. Biti-svestan-laži jeste umeće. Tome ne protivureči da postoji karakteristično osećanje laganja.

250. Da li su ruže crvene u mraku? Može se zamisliti da su ruže crvene u mraku. (Da se nešto može „zamisliti“ ne znači da ima smisla i reći to.)

258. Opštost u logici ne može da se proširi dalje nego što seže naše logičko predviđanje. Ili tačnije: nego što seže naš logički pogled.

324. Uči li dete samo da govori ili i da misli? Uči li ono smisao množenja pre ili posle množenja?

326. Pojam živog bića ima istu neodređenost kao i pojam jezika.

395. Neko može da se pravi da je nesvestan; ali može li da se pravi i da je svestan?

455. Filozof nije građanin zajednice ideja. To je ono što ga čini filozofom.

518. Zašto pas može da oseti strah, ali ne i kajanje? Da li bi bilo ispravno ako bi se odgovorilo „zato što ne može da govori“?

606. Ideja o mišljenju kao procesu u glavi, u potpuno zatvorenom prostoru, daje mu nešto okultno.

670. Može se posedovati ogledalo; da li se tada poseduje i slika koja se vidi u njemu.

703. Da bi razumela računanje u osnovnoj školi, deca bi morala da budu značajni filozofi; u nedostatku toga, njima je potrebno vežbanje.

706. Brojevi nisu matematici fundamentalni.

717. „Boga ne možeš čuti kako razgovara sa nekim drugim, već ga možeš čuti samo ako se tebi obraća!. – To je gramatička opaska.