ÐиÑам ове године пажљиво пратио ÑпиÑак кандидата за СÐÐУ, али имам неки чудан оÑећај да Горан Бреговић опет није на ÑпиÑку. Било би логично да Ñе његова колегиница, најмлађи академик, потруди око тог предлога. Пошто чеÑто ради у иноÑтранÑтву, она најбоље зна да цени колико вреди када неко Ñвира у Карнеги холу, Опери у Сиднеју, Ројал феÑтивал холу у Лондону, три дана узаÑтопце у Евери Фишер холу у Њујорку, Театру Шанзелизе или филхармонијÑким Ñалама у Бирмингену, Стокхолму и Келну.
Ма колико то чудно звучало, он нема ПР, уопште не брине за веÑти о Ñеби јер Ñе наÑлавнио Ñлаве у животу, одавно. Када би бринуо, Ñви биÑмо знали да је он ове године уметнички директор, Ðœaestro cоncеrtаtоrе, феÑтивала у Таранту у Италији. на који дође 200.000 људи. Италијани очекују најмање 100.000 Ñлушалаца на Брегином завршном концерту, али, шта знају Италијани шта је музика. Да је Eнглез већ одавно би био sir као Ðегер или Макартни, овако је „Ñамо“ почаÑни доктор музике Универзитета у Шефилду, у хладној ЕнглеÑкој.
Ðиједан уметник није овом народу пружио више дионизијÑких уживања од њега. Баш то и јеÑте највећи проблем за аполонијÑку интелектуалну елиту и Ðкадемију.
Ипак, треба да Ñе зна да Ñамо он овде има орден Ватикана за духовну музику. За ДУХОВÐУ музику коју је по наруџбини напиÑао. Сетимо Ñе како је за католички Божић 2006. у Ватикану Ñвирао нашу, балканÑку музику у ЕвровизијÑком ТВ преноÑу за гомилу земаља. Своју (ромÑку) верзију опере „Кармен†изводио је у Паризу меÑец дана из вечери у вече, пред раÑпродатом Ñалом. Ðајмање деÑет милиона људи, буквално у целом Ñвету, до Ñада је купило карту да га Ñлуша уживо.
Ðе могу да Ñе Ñетим да је неко од наших уметника негде почаÑни грађанин. Бреговићу је ту почаÑÑ‚ доделила Ðтина, Праг, Тирана и Ð‘ÑƒÐµÐ½Ð¾Ñ ÐјреÑ. Ðко то није промоција нашег духа и музичких корена, онда је најбоље да МиниÑтарÑтво културе и даље подржава безначајне, импотентне и невидљиве пројекте, па да видимо ко ће Ð½Ð°Ñ Ð¿Ñ€Ð¸Ð¼ÐµÑ‚Ð¸Ñ‚Ð¸ и где ћемо Ñтићи.
Прате га оптужбе да је плагијатор. Занимљиво је да нико од људи који живе од музике не Ñматра за плагијат Дворжакове „МађарÑке игреâ€. Од чега Ñу направљене „Мокрањчеве руковети†или опера „Еро Ñа оног Ñветаâ€? Ðико Ñе још није Ñетио да је Шопен обичан лопов који је увелико покрао пољÑке полонезе. Па Тајчевићеве „БалканÑке игреâ€, „Бетовенове инÑпирацијеâ€, Ñве што ради мени драга Биља КрÑтић… Ðема краја оваквом набрајању. Ðапротив, тешко је наћи композитора који Ñе није Ñлужио мотивима и мелодијÑким линијама традиционалне музике. Када то раде други, то је племенити труд да Ñе очува традиција; када то ради Бреговић, то је лоповлук. Рја кажем: то је позлата урађена Ñа талентом.
Прекинимо Ñа глупоÑтима. Ову битку је у нашој култури бриљантно добио Киш и за тај Ñ‡Ð°Ñ Ð°Ð½Ð°Ñ‚Ð¾Ð¼Ð¸Ñ˜Ðµ платио изгнанÑтвом, раком на плућима и животом. Када већ Ðкадемија није Ñеби учинила чаÑÑ‚ и прихватила једног Душана Радовића или Душка Трифуновића, није добро да пропуÑти ову шанÑу за поправни.
Ðе треба Горану СÐÐУ, већ Ðкадемији треба Бреговић.
ÐлекÑандар Мандић
You must be logged in to post a comment Login