Tadao Ando
I pored toga Å¡to je postao svetski poznat, Tadao Ando Äak i sada ostaje, pre svega graÄ‘anin Osake. Kada hoda ulicama svoga rodnog grada, ljudi ga spontano pozdravljaju. Njegova predavanja privlaÄe pasionirane sledbenike. ZapoÄinje neobavezne razgovore sa studentima, domaćicama i taksistima, rado se rukujući sa njima i dajući autograme. U Aziji, Evropi i Americi gomile ljudi idu na njegova predavanja. Tajna njegove popularnosti umnogome leži u njegovoj liÄnosti. On pristupa svakom projektu, bez obzira na njegovu veliÄinu, kao životinja koja svoj život stavlja na kocku kako bi ulovila plen. Dobija brutalne bitke života i postiže slavu da bih ih gurnuo u stranu i sam jurnuo u divljinu. To je njegov jedinstveni Å¡arm.
Ando duboko razmiÅ¡lja o svom liÄnom iskustvu, dodaje inteligentne ideje a onda ih unosi u svoju sopstvenu suÅ¡tinu. UbeÄ‘en je da je samo iskustvo njegovo jedino validno oružje. Drugim reÄima, da je nemoguće pokrenuti druge samo znanjem koje nije potpomognuto iskustvom. Njega ne pokreće arhitektura koja u potpunosti niÄe iz intelekta. On mrzi manipulaciju znanjem i igre sa formom. Istinska arhitektura za Anda nije prostor izražen kroz metafiziku ili estetiku, već prostor koji u sebi sadrži fiziÄki apsorbovanu mudrost. U tom smislu, on ne teži ni lepoj, ni umeÅ¡noj arhitekturi. On vrednuje samo neustraÅ¡ivu arhitekturu koju definiÅ¡e njena pobeda nad dilemom, patnjom i strahom, jer, za razliku od povrÅ¡ne lepote, jedini izraz koji priziva uzviÅ¡ena osećanja kod posmatraÄa jeste ono za koju stvaralac stavlja na kocku svoj život. Iza ovoga leži Andovo uverenje da je život neprestana borba i da samo sukob može da podstakne strast.
Transparentna geometrija vlada Andovim radom, jasna je ali daleko od toga da je jednostavna. Ona duboko održava naÄin na koji je živeo, njegovu filozofiju, njegovo prethodno iskustvo i izaziva arhitektonsko strahopoÅ¡tovanje. Biće da je Andovo mladalaÄko iskustvo profesionalnog boksera i iskustva iz detinjstva Äine najvažnije uticanje na njegovo okretanje arhitekturi.
Ando je žudeo za znanjem, ali njegova priroda nije pogodovala tradicionalnom Å¡kolskom okruženju. Å kole možda nude znanje ali su njihove metode srazmerno suzile Å¡irinu njegove maÅ¡te. Ando je verovao da suvoparan akademski sistem u Japanu uniÅ¡tava individualnost. Nikada nije pohaÄ‘ao univerzitet, niti se dao u zanat kod nekog afirmisanog arhitekte. Imao je mnogo mentora u životu, ali niko od njih nije bio uÄitelj arhitekture. Samouk, sam je sebi prokrÄio put u životu. U savremenom svetu on je jedinstveni arhitekta. Poseduje temeljna znanja koja su, pre svega, potekla iz iz direktnog iskustva. Neprestano skuplja i katalogizuje knjige ali njegova mudrost ne zavisi od knjiga, koje su za Anda katalizator misli.
Elem, postoji pitanje da li arhitektonski radovi liÄe na njihove stvaraoce, da li je arhitektura alegorija svog autora. ObiÄno kada se raspravlja o arhitekturi, zasnivanje kritika na liÄnim impresijama predstavlja tabu. MeÄ‘utim, sam Ando tvrdi da arhitektura liÄi na arhitektu i da ona neizostavno izneveri jedan deo autorovog karaktera. Rejmond ÄŒendler je jednom stavio sledeće reÄi u usta Filipa Marloua:“Da nisam tako težak ne bih bio živ. Da nikada nisam mogao da budem nežan ne bih zasluživao da budem živ“. KljuÄ Andovog tvrdokornog stila leži u njegovoj hladnoj sposobnosti da razlikuje nepopustljivost od nežnosti.
Geometrija zidova
Andova arhitektura je arhitektura zidova. Na primer, slobodno stojeći zid uokviruje prirodno okruženje kada se prilazi Crkvi na vodi na poluostrvu Hokaido. U Crkvi svetla u Osaki zid pod uglom probada betonsku kocku, a u Muzeju umetnosti u Naošimi, zid koji je horizontalno razdeljen okružuje unutrašnje dvorište kao srednjevekovni bedem. Ando je stvorio mnoge velikodušne prostore kroz svoje eksperimentalno korišćenje vidnog betona ali zidovi uvek imaju presudnu ulogu.
Andovi radovi koriste ograniÄen broj materijala i izražavaju njihove gole teksture. Velika pažnja koju posvećuje materijalima daje njegovom delu karakteristiÄan asketizam i tenziju. Andovi neukraÅ¡eni zidovi su moćni i teÅ¡ki, Äak i ćutljivi. Netaknuti materijali kristaliÅ¡u nameru njihovog korisnika. Zidovi izražavaju unutraÅ¡nju snagu i u njima otkrivamo Andova ubeÄ‘enja.
Andove rane kreacije bile su betonske kutije. Sredinom karijere zidovi njegovih konstrukcija su postali melodiÄni. Zatvorene kutije se postepeno otvaraju puÅ¡tajući svetlost koja je prodirala po ćoÅ¡kovima i osvetljavala zidove. Njegove jednostavne geometrijske formule pozdravljaju prirodu a svetlo koje se preobražava Äini njegove prostore kompleksnim. Postavljanjem zidova koji seku nebo i odražavaju vodu Ando prireÄ‘uje nezaboravne arhitektonske prizore unutar spoljnjeg svetla.
Andov unutraÅ¡nji ritam je živ i prodoran, veoma reÄit. Zidovi reguliÅ¡u pokret i unose red. Oni nas vode, spreÄavaju i vladaju naÅ¡im odnosima. Zidovi nam komanduju, dele i spajaju nas, nose odgovornost i moć nad ljudskim odnosima. MeÄ‘utim, Ando je uspeo da stvori zidove koji su nežna svetiliÅ¡ta, prepuna utehe i lekovitosti. Ando ne deli prostor po funkciji i tako tvrdi zidovi stvaraju prilagodljive prostore. On Äuva bliske, dvosmislene prostore koji pružaju životu Å¡irinu i nežnost. Istovremeno njegovi zidovi zadržavaju telesnost koja prkosi metafori. MinimalistiÄki, oni se odriÄu sentimentalnosti. Njegovi slobodno stojeći zidovi funkcioniÅ¡u kao ravni konceptualnih slika, eliminiÅ¡ući iluziju povrÅ¡ine, redukujući svet na njegovu suÅ¡tinu. Izvan vizuelne lepote, Andova arhitektura ima intezitet svojih golih materijala. Ono Å¡to pokuÅ¡ava da izrazi kroz beton nije Le Korbizijevska izdržljivost već neÅ¡to suptilnije. Merilo za Andovo pridržavanje za beton leži u ritmovima svakodnevnog života zasnovanog na japanskoj jedinstvenoj estetici.
Od najranijih arhitektonskih dela, Ando je voleo materijale jedinstvenim intezitetom i Ävrsto vezan za svoje deÄaÄke uspomene. Ando je majstor livenog betona ali za mesta koje ljudsko biće može da dodirne oslanja se na prirodne materijale. On neizostavno koristi prirodno drvo za podove, vrata i nameÅ¡taj. Kako prirodni materijali propadaju, postaju riznica uspomena. Bog se možda nalazi u detaljima ali u Andovoj arhitekturi uspomene su u detaljima. Uspomena boravi u dodiru stvari.
Geometrija neba
Priroda, naroÄito nebo, ima presudnu ulogu u Andovoj arhitekturi. On je apstrahuje za svoje svrhe. „Kako bih izbegao prirodu arhitekture kao zatvorene kutije, oslanjam se na nebo kao prirodni element koji najviÅ¡e utiÄe na arhitektonske enterijere“. U Andovoj arhitekturi, nebo je presudni prostorno-strukturalni element. Kada se nebo razlomi u pesmu, Äitava graÄ‘evina peva. Bilo da projektuje stambeni objekat, trgovaÄku zonu ili poslovnu zgradu, Ando se uvek fokusira na to kako ulaz uokviruje nebo. MeÄ‘uigra svetla i senke koje stvara oÅ¡tro ocrtano nebo i trodimenzionalne forme izražene u betonskim zidovima stvaraju magnetizam u Andovoj arhitekturi. Niti jedan arhitekta se nikada nije bavio toliko nebom.
Nebo je takoÄ‘e kljuÄni element u Andovim spoljaÅ¡njim prostorima. VeÅ¡t je u oživljavanju uskih i nepravilnih mesta a naroÄito je spretan u korišćenju nepravilnih ili nakoÅ¡enih parcela. Fenomenalna je njegova intuitivna sposobnost da proÄita lokaciju. Izmamljujući latentnu moć mesta, Ando vaga brojne faktore, geografsku orijentaciju, izvore vetra i svetlosti, padanje kiÅ¡e, oticanje vode, susedne zidove, starost susednih struktura i tok ljudskog saobraćaja. Ando naziva svoju tehniku tretiranja Äitave parcele u tri dimenzije kao „majstorstvo gradiliÅ¡ta“. On modelira trodimenzionalnu stkulpturu ni iz Äega. Majstorstvom gradiliÅ¡ta on Äak i prazan prostor iskazuje u dimenziji. Kroz ovaj proces nebo postaje najživlji, najbliži aspekt prirode. Prazan prostor koji je zatvoren unutar gradiliÅ¡ta govori na dinamiÄan naÄin. Ando koristi svaki ćoÅ¡ak na gradiliÅ¡tu i u njegovoj arhitekturi ne postoji mrtav prostor.
Konstrukcija možda dominira praznim prostorom, ali prostor takoÄ‘e može da dominira konstrukcijom. Isprepletan odnos izmeÄ‘u gradiliÅ¡ta, konstrukcije i praznog prostora pruža formulu za oživljavanje ograniÄenih prostora. Konstrukcija zahteva nezavisnu liÄnost, ali prazan prostor mora da ima sopstvenu logiku. Ando je primenio ovaj pristup „majstorstva gradiliÅ¡ta“, vrstu trodimenzionalnog nacrta unutraÅ¡njeg dvoriÅ¡ta, na stambene komplekse ali i trgovinske objekte. NaroÄito kod trgovinskih objekata, Ando stvara obrnuti efekat izmeÄ‘u unutraÅ¡njosti i spoljaÅ¡njosti, Å¡to za rezultat ima konstrukcije sa razmerama velike efikasnosti. Velika je Andova sposobnost da prepliće spoljaÅ¡nji i unutraÅ¡nji prostor, da transformiÅ¡e puteve, dvoriÅ¡ta, nebo i uliÄno osvetljenje u intimne unutraÅ¡nje prostore. U svojim otvorenim prostorima Äovek može da doživi punoću rotonde koja je prigrlila prozirnu tavanicu.
U Andovoj arhitekturi njegova centralna tema za spoljaÅ¡nji prostor jeste da iskazuje urbane kontekste na arhitektonski naÄin. Ando je uneo egzotiÄni kontekst u svoje radove gde se nebo i voda, vrba i vetar spajaju da stvore dubinu vazduÅ¡ne perspektive a to je svet tradicionalnog japanskog slikarstva.
Estetika odsustva
Ando je jednom nazvao Kuću u nizu u SumijoÅ¡iju „provokativnom kutijom“, a svoju arhitektonsku perspektivu formuliÅ¡e na sledeći naÄin:“ Na prvi pogled moja arhitektura podrazumeva izlaganje, kao da sam hteo da stvorim vrstu apstraktnog prostora koji nastaje od skidanja svih ljudskih, funkcionalnih i praktiÄnih elemenata. U stvari, ja ne težim apstraktnom prostoru već arhetipu prostora“.
Andova arhitektura je jednostavna, snažna li i krajnje nežna. Kompleksnosti prostora pripaja jednostavnost oblika. Koristi gole materijale koji su osetljivi na dodir. Iznad svega, prenosi jasnu aliku života, koju predlaže jednostavan oblik. To je presudno. Jasna geometrija uvodi u jednostavnu sliku. Andova arhitektura uvek sadrži smeli predlog za život ili element oÅ¡tre kritike druÅ¡tva. Njegova arhitektonska filozofija teÄe Ävrstom linijom od najranijih radova do najskorijih. U tom smislu, Andova arhitektura nije minimalistiÄka. Istina je da se oslanja na neukraÅ¡enu kutiju. Ali, neukraÅ¡eni zid uzdiže maÅ¡tu. Traži da se posmatraÄ uživi baÅ¡ zbog toga Å¡to je neukraÅ¡en.
Andovi betonski zidovi su prožeti elegantnom japanskom Äistoćom i gotovo izgledaju ispunjeni tugom. LiÅ¡eni oÄiglednih arhitektonskih arhitektonskih elemenata, oni stimuliÅ¡u svest o sopstvenoj liÄnosti onih koji ih gledaju. Njihove uglaÄane betonske povrÅ¡ine prihvataju naÅ¡u empatiju i funkcioniÅ¡u gotovo kao ogledalo naÅ¡eg srca postepeno apsorbujući naÅ¡u svest. Zidovi održavaju Andovo postojanje i bude njegovu osobitu estetiku odsustva i tako podstiÄu naÅ¡u maÅ¡tu.
Nemi zidovi odražavaju krajolik i vetar. Kako odražavaju nevidljivo kretanje vazduha, zvuk vetra i njihanje drveća ulivaju se u posmatraÄa kao senÄene slike. Ovaj efekat, nalik japanskom slikanju mastilom, povremeno stvara osećaj prolaznih godiÅ¡njih doba ili poetski efekat u stilu haiku poezije. To je tada estetika odsustava koju stvaraju tihi zidovi i to je razlog Å¡to se Andova arhitektura smatra kulminacijom japanske estetike. Jer pozicija niÄega je u suÅ¡tini japanske kulture. Å krinja za estetske emocije i posuda za subjektivnu empatiju. Materijali koji su sami po sebi niÅ¡ta stvaraju apstraktni prostor jer nepostojanje ukrasa poziva prezasićenost empatije.
Iako kuća u nizu u SumijoÅ¡iju predstavlja izuzetno delo posleratne stambene istorije, u kiÅ¡nim danima vam je potreban kiÅ¡obran da bi ste otiÅ¡li do toaleta. DvoriÅ¡te nema krov. Ono Å¡to treba da bude u srcu strukture, nedostaje. To je najveći izostanak u ovoj kući i mada je obiÄno zaboravljen, to je rana koja pulsira na kiÅ¡i, betru i svetlu. U toj rani, takoÄ‘e, leži i najveća vrlina ove kuće. Jer, bez svakog pogovora, najveća tema ove kuće jeste ljubav porodice.
Ljubav daruje ono Å¡to nedostaje drugome. Ljudi vole ono Å¡to je odsutno u njima. PorodiÄna ljubav je stvorena oko dvoriÅ¡ta bez krova. DvoriÅ¡te postaje nesvesno, nakićeno uspomenama zajednice zvane porodica. Svetlo i kiÅ¡a vraćaju u život uspomene koje su smeÅ¡tene u geometriji. Nedostajanje neÄega Å¡to treba da bude prisutno stimuliÅ¡e ljudski duh. Samo po sebi se razume da pozivanje prirode u kuću Äini život nezgodnim. Ali postoji neÅ¡to vrednije od prigodnog života. DvoriÅ¡te Kuće u nizu nezamenljivo je mesto u životu porodice.
Goli zidovi i dvorište bez krova. Arhitektura Tadao Anda, bez straha od odsutnosti i rešena da odbaci, podjednako je i estetika odsutnosti kao i apel da je ljubav funkcija odsutnosti.
Boban Savković
literatura: Masao Furujama
You must be logged in to post a comment Login