Istorija rok muzike je prepuna bizarnih zavrÅ¡etaka sjajnih karijera…avionskim i saobraćajnim nesrećama, predoziranjima, puÅ¡Äanim mecima , ali je smrt Iana Kertisa najupeÄatljivija od svih. Negde rano ujutro, majskog dana 1980. godine, gledao je Strožek, film Vernera Hercoga, sluÅ¡ao Igija Popa a zatim se obesio u kuhinji svoga stana.
Da, lako je sada, gledajući unazad, reći da su svi oko njega morali da vide da će do toga doći. Brak mu se raspadao, epilepsija se pogorÅ¡avala a pesme koje je pisao bile su prepune znacima beznaÄ‘a i depresije. „Sve poÄinje kada crv sumnje uÄ‘e u Äoveka“ pisao je Kami, a Äovek je, po svojoj suÅ¡tini, tako spreman da sabija sebe u NiÅ¡ta.
[youtube 5LK-7dnuk8M]
„Closer“ je strožiji, klaustrofobiÄniji, inventivniji i upeÄatljiviji od svog prethodnika „Unknown pleasures“. TakoÄ‘e, od prve do poslednje sekunde to je autentiÄno remek delo i besprekorno sažimanje svega Å¡to su Joy Division želeli da postignu.
„Ovo je put, zakoraÄi unutra“ pevao je Kertis glasom koji je zvuÄao kao da već dolazi iz njegovog groba u hipnotiÄnoj „Atrocity exhibition“, jednim mraÄnim scenarijem degradacije koji nam se predstavlja sa izuzetnom kontrolom, dok se muzika izvija oko zategnutog i neumornog ritma.
„UtoÄiÅ¡ta sa Å¡irom otvorenim vratima;
gde  ljudi žude da uđu unutra;
zabave radi posmatrajući njegovo telo koje se uvija;
A iza svojih oÄiju on kaže: joÅ¡ uvek postojim;
Ovo je put, zakoraÄi unutra…“
[youtube]5AqeqAQ1ILI[/youtube]
Sledeća numera je „Isolation“ koja je jako oslonjena na futuristiÄki metalni zvuk ritma za igru i mada uvekoliko prevazilazi sliÄne produkte, ne oseća se kao deo albuma i pre će biti da je naznaka puta, kojim će preostala trojica muziÄara, Moris, Albreht i Huk, posle Kertisove smrti krenuti pod imenom „New Order“.
„Passover“ predstavlja buru posle zatišja. Precizni udarci bubnjeva i ledeni zvuk gitare mame slušaoca u jedan ogroman, jezovit prostor, gde Kertis govori tekst krhko i sabrano:
„Ovo je kriza za koju sam znao da je morala  doći;
da uništi ravnotežu koju sam postigao,
da sumnja, premešta se i okreće se naokolo
pitajući me šta dolazi sledeće.
Da li je to život koji si želeo da živiš?
Bilo je glupo od mene što sam previše tražio,
jer bez zaštite koje dobija dete,
sve se raspada na prvi dodir“
Zatim se muzika uspinje na predivan i asimetriÄan naÄin…uspinje se na vrhove koji traju do poslednjih trenutaka ploÄe…kako se tempo ubrzava atmosfera postaje sve muÄnija.
„Colony“ sa zvukom gitare koji se razlama i stakato ritmom potcrtava vokal koji je jedino uputno opisati kao kafijanski:
„Surovi vetar koji zavija i dovodi do ludila;
Ostavlja ga da stoji i smrzava se u ovoj koloniji;
Dragi Bog te je, u svojoj mudrosti, uzeo za ruku,
Bog je, u svojoj mudrosti, uÄinio da razumeš…
U toj koloniji“
„A Means to an End“ svojevrsni disko smrti, nemilosrdno juriša svojim putem, vođen silaznom bas linijom i božanskim zvukom bubnjeva. Glavni stih je gorak i govori o izdaji  „Verovao sam u tebe“
Nastavak, na drugoj strani albuma, je dalji napredak u odnosu na prethodne numere gde je odnos izmeÄ‘u instrumenata linearan a ne strukturalan, a pesniÄki sadržaj se kreće putevima liÅ¡enim svake nade. U pesmi „Heart and Soul“ na prvi pogled oÅ¡tar zvuk bubnjeva ne može da sakrije tužnu spoznaju „Srce i duÅ¡a, jedno će izgoreti“ Gitara se drži po strani povremeno pojaÄavajući stihove kao:
“ Postojanje, Å¡ta to znaÄi?;
Postojim kako najbolje umem,
Prošlost je sada deo moje budućnosti,
Sadašnjost je van kontrole…“
„Twenty Four Hours“ je centralna, maestralna toÄka albuma. Njena struktura je zasnovana na zvonkom, melanholiÄnom zvuku bas gitare, koji naprosto eksplodira kada bes dostigne svoj vrhunac. Stihovi se uspinju i poniru, prvo tihi pa eksplozivni, zajedno sa muzikom koja buja.
„O, kako sam shvatio da mi je trebalo vreme.
Gledajući unazad, tako sam pokušavao da ga pronađem.
Samo na jedan tren pomislio sam da sam pronašao svoj put.
Sudbonosno se otrgao i ostalo mi je da ga gledam kako odlazi“
ZavrÅ¡ne dve pesme  „The Eternal“ i „Decades“ su u magli koja je najgušća i kroz koje se samo mogu nazreti tamne siluete mraÄnih sviraÄa
„Položen kraj kapije u samom dnu vrta
Moj pogled se pruža od ograde do zida
Ne postoje reÄi da objasne, ni dela da odrede
Samo pogled u drveće i lišće Å¡to pada.“
„The Eternal“ je posmrtni san; poetiÄan, misaon i elegiÄan uz pratnju klavira koji posebno tužno zvuÄi. Aranžman je pažljivo uraÄ‘en da bi naglasio efekat instrumenata koji su upotrebljeni na tako nenametljiv i nežan naÄin.
„Decades“ je takoÄ‘e spora pesma, uznemiravajuća Äaura zvuka prepunog sintisajzera i konaÄno teÅ¡kim ritmom. Kertisove reÄi kao da su portret grupe, onoga Å¡to su bili i onoga Å¡to će biti:
„ Ovde su mladići sa teretom na leđima.
Ovde su mladići ..a gde su bili?
Kucali smo na vrata mraÄnih odaja pakla
Dovodili se do krajnjih granica
Gledajući sa krila scene koje su se ponavljale
Sagledavši sebe takvim kakvim nikada nismo bili
Slike traume i izvitoperenja
Bola od kojeg smo patili
Nikada ga se ne oslobodivši.
Gde su bili?
Gde su bili?“
I tako, neko je nekad primetio da postoji izazov da se ovaj album posmatra nekom vrstom razraÄ‘enih muziÄkih samoubilaÄkih ideja, Å¡to verovatno nije bila namera, barem svih Älanova grupe, ali pominjanje samouniÅ¡tenja je isuviÅ¡e uoÄljivo da bi se zanemarilo.
„Sada kada smo shvatili da je sve pogrešno,
Moramo pronaći neki lek,
Ovo leÄenje traje predugo,
Duboko u srcu odakle je razumevanje krenulo,
Moram pronaći svoju sudbinu,
Pre nego što postane prekasno“
(„Twenty Four Hours“)
Ono Å¡to nije izraženo tekstovima, prenela je njihova muzika. Joy Division su taÄno i iscrpno odredili raspoloženje jedne ere i obolelo srce Engleske i sveta kasnih sedamdesetih. UÄinili su suviÅ¡nim bavljenje politiÄkim temama jer se srž druÅ¡tvenih problema nalazio u njihovim pesmama. Nisu ih interesovali simptomi bolesti nego bavljenje samom bolešću.
[youtube FnWPGSQjFUc]
Njihova muzika je depresivna i neurotiÄna jer je to zahtevala teritorija kojom su se kretali i zato Å¡to njihov pristup nije zahtevao niÅ¡ta manje od potpunosti. ZaobiÅ¡li su sva bezbednosna upozorenja kojim se ostali smrtnici služe u traganju za ispunjenjem, težeći neÄem viÅ¡em od uobiÄajenog i uspeli su da to i postignu. Muzika ove grupe je neprocenjivo vredan proizvod bola i ljubavi i zajedniÄki preživljavanog osećanja neuzvraćene ljubavi.
[youtube G5ELh_9aPbE]
Iznad svega njihova muzika je obavijena tamom koja, kada se probije, otkriva tople i tužne predele. Jezik možda nikada neće moći objasniti njihovu privlaÄnost  ali, ako bi se sve moglo iskazati jezikom onda muzika ne bi bila ni potrebna.
[youtube 6fdlUyd4b5o]
A njihova muzika je bila prisna i liÄna. Ona se u mnogome bavi nemogućnošću da se osećanja taÄno izraze, da se probiju zidovi koji udaljavaju ljude jedne od drugih. Samo naizgled ubeÄ‘eni u nemogućnost komuniciranja, oÄajniÄki su se trudili da pokažu potrebu suprotnog. Smrt Iana Kertisa je njegov liÄan i poslednji Äin u tom bolno iskrenom nastojanju.
[youtube oumAFlzVa6Y]
Bio toga svestan ili ne, a nikada to nije priznao, Ian Kertis je bio magiÄni element i moćna figura voÄ‘e. Ne treba zaboraviti da su to bila samo Äetiri mlada Äoveka koja su bili deo jedne priÄe koja je trajala nepune tri godine. Kuda bi ona dalje vodila i gde bi se zavrÅ¡ila zna samo Jan Kertis …a on ne govori.
DostignuvÅ¡i sopstveno savrÅ¡enstvo, Joy Division su stvorili neÅ¡to od najboljeg u rok muzici i trajaće koliko i klasiÄna arhitektura koju je njihova muzika tako Äulno podržavala.
[youtube OY7lkoipf_U]
Boban Savković