Å kolice – Hulio Kortasar

Svet obeležava šest decenija od objavljivanja kultnog romana argentinskog pisca Hulija Kortasara. Knjiga kroz koju se prolazi na tri načina bila je atomska bomba na literarnoj sceni.

Inovantna, originalna, ambiciozna, hrabra i pomalo riskantna zamisao argentinskog pisca Hulija Kortasara, kada je početkom Å¡ezdesetih godina proÅ¡log veka pisao roman „Å kolice“ na kraju se isplatila. Tačno pola veka od njegovog objavljivanja, ovo remek-delo nastavlja da provocira i intrigira čitaoce Å¡irom sveta.

Ako te zanima Å¡ta mislim o ovoj knjizi, reći ću ti, sa uobičajenom skromnošću, da će biti jedna vrsta atomske bombe na književnoj sceni Latinske Amerike – zapisao je Kortasar u pismu koje je 1962, godinu dana pre izdavanja „Å kolica“ (28. jun 1963), poslao svom prijatelju, američkom pesniku Polu Belkburnu.

Slavni Argentinac nije ni morao da bude skroman, jer je njegovim roman započeo hispanoamerički „bum“, nastavljen u delima nobelovaca Gabrijela Garsije Markesa i Marija Vargasa Ljose i Meksinakca Karlosa Fuentesa.

– „Å kolice“ ni posle pet decenija ne gube na inovativnosti i originalnosti, jer dozvoljavaju svakom čitaocu da prati kreativnu liniju koja odgovara njegovom senzibilitetu. Svaka generacija čita ovaj roman na različit način – smatra ugledni pisac, kritičar i profesor Hulio Ortega.

Porušio mnoge brane

– Sa „Å kolicama“ sam poruÅ¡io tolike brane i sruÅ¡io tolika vrata i samog sebe razložio na delove, da mi ne bi bilo žao da sad umrem – kazao je autor po objavljivanju kultnog romana. Smrt ga je pak zatekla mnogo godina kasnije, 12. februara 1984. u Parizu, u kome je proživeo drugu polovinu svog života. Posle proslave pola veka od objavljivanja „Å kolica“, Argentinci će tako 2014. ući u „Godinu Hulija Kortasara“ i obeležiti tri decenije od smrti velikog književnog genija.

 Kontranovela, hronika jednog ludila, crna rupa ogromnog levka, krik upozorenja, jedna vrsta atomske bombe, poziv na neophodan nered, beskonačni lavirinti reči, velika humoreska – samo su neki od opisa Kortasarovih savremenika koji su pokuÅ¡ali da na jednostavan način opiÅ¡u komplikovanu formu „Å kolica“ i fenomen njenog uspeha.

– „Å kolice“ su zbir mnogih želja, ideja, nadanja i, naravno, životnih poraza – objaÅ¡njavao je Kortasar.

Tehnika pripovedanja koju je upotrebio autor razlikovala se od svega do tada viÄ‘enog u literaturi. SmeÅ¡ten u dve „scenografije“, gradove Pariz i Buenos Ajres, roman „Å kolice“ je podeljen na 155 poglavlja koja se mogu čitati proizvoljnim redosledom, kombinovani sa podtekstovima iz drugih dela. Jedan od tri metoda čitanja je da se prati uobičajena linearna struktura, od prvog poglavlja. U tom slučaju, knjiga se zavrÅ¡ava u 56. poglavlju, a preostali deo je označen kao „suviÅ¡an“. Drugi metod predlaže sam autor, a na ovaj način „Å kolice“ počinju od 73. poglavlja, a zatim se prati tabela sa uputstvima data na prvoj stranici romana. Treći način je potpuno proizvoljan i ostavlja mogućnost čitaocu da bira poglavlja i prati redosled koji sam izabere.

„Putujući“ sa glavnim junakom Oliveirom „tamo i ovamo“, čitaoci ostaju fascinirani njegovom ljubavnicom Magom, upoznaju intelektualce i osobenjake koji čine „Klub zmije“, saznaju književne ideje Morelija, romanopisca koji je, na neki način, Kortasarov alter-ego i junak „suviÅ¡nih poglavlja“. ÄŒitanje knjige, meÄ‘utim, osim neuobičajene naracije, prate i druge „komplikacije“. Neka poglavlja su ispričana u prvom, a neka u trećem licu, meÅ¡aju se unutraÅ¡nji monolozi sa naratorovim obraćanjem u samo jednoj rečenici. Kortasar koristi razne jezike i meÅ¡a ih sa stihovima iz džez pesama.

Uprkos komplikovanoj strukturi i stilu, uspeh „Å kolica“ bio je neverovatan meÄ‘u mlaÄ‘om populacijom.

– ÄŒitali smo je u pozadini burnih deÅ¡avanja u Evropi i Latinskoj Americi. Cela generacija identifikovala se sa romanom i njegovim junacima. Pobožno smo ponavljali Oliveirine reči s početka knjige: „Hoću li sresti Magu“? Devojke su htele da budu kao ona, a muÅ¡karci da budu Oliveira, a svi smo želeli da živimo u Parizu i Buenos Ajresu – priseća se urugvajska književnica i Kortasarova bliska prijateljica Kristina Peri Rosi.

Kortasar je roman prvobitno nazvao „Mandala“, kao aluziju na budistički i hinduistički simbol Univerzuma i energije. Pred sam izlazak romana promenio je naslov u „Å kolice“, jer mu je „Mandala“ zvučala pretenciozno.

– Å kolice su kao gotovo sve dečije igre male ceremonije koje imaju mitski i religijski prizvuk – objasnio je autor.

I na ovogodiÅ¡nji veliki jubilej mnogi pokuÅ¡avaju da otkriju Kortasarove „zanatske tajne“ i daju neka nova tumačenja njegovog najpoznatijeg dela. A možda bi bilo najbolje da se rukovode rečima samog autora koje je izgovorio pred kraj života:

– Taj su roman kritičari secirali i analizirali sa krajnjom pažnjom, ali to je, zapravo, knjiga koja nije pisana ni po kakvom planu. Tek kada sam imao na stolu nagomilane sve stranice, svu tu masu poglavlja i fragmenata, osetio sam potrebu da meÄ‘u njima napravim neki relativan red. Ali, taj red nije bio u meni dok sam pisao!

Rekli su o romanu

Mario Vargas Ljosa: „Nijedan drugi pisac nije dao igri toliko književno dostojanstvo kao Kortasar, niti je učinio igru tako korisnim i originalnim elementom umetničke kreacije.“

Oktavio Pas: „Njegova proza je načinjena od vazduha, bestežinska i bestelesna, ali čujna kao vetar i budi u nama mnoge slike i vizije. Ona na savrÅ¡en način povezuje ulične ritmove grada i pesnikov monolog.“

Gabrijel Garsija Markes: „Kortasar nam je ostavio jedno, možda, nedorečeno delo, ali lepo i neprolazno kao naÅ¡a sećanja“.

Karlos Fuentes: „Kortasar je Simon Bolivar latinoameričke književnosti. To je čovek koji nas je oslobodio, koji nam je pokazaoda je sve moguće.“

Ana Popadić

„Večernje Novosti“