Bilo je to neko prokleto hladno jutro, devetog decembarskog dana…neposredno posle energetskog kolapsa u celoj Jugoslaviji,  u jednoj kasarni na obali Save, u zgradama koje su se, izgleda, onakve kakve jesu, pravile samo u bivÅ¡oj JNA. I dok smo se sudarali po hodnicima i spavaonicama sa krevetima na sprat, iz svih tranzistora, vrhunskog gedžeta tog proÅ¡log i tako dalekog doba, sa bilo koje stanice dopirala je muzika jedne te iste grupe. Na izreÄena i neizreÄena pitanja, uskoro je stigao odgovor glasom Äoke VjeÅ¡tice na Studiju B o tome Å¡ta se desilo nekoliko sati ranije.
[youtube]GvaRNxSZr38[/youtube]
Dakle, u jednom trenutku fiziÄki je nestao Äovek, koji je bio ne samo osmi najveći Britanac svih vremena (u izboru BBC-ja), koautor pet od petnaest najboljih ploÄa rok muzike, peti najbolji glas i autor treće najbolje pesme (Imagine) svih vremena(Äasopis Rolling Stone) nego i onaj koji je, uz veliku i malu pomoć svojih prijatelja a naroÄito Pola Mekartnija, suÅ¡tinski promenio tokove druÅ¡tvenih dogaÄ‘anja u drugoj polovini proÅ¡log veka, a da to nije uÄinjeno ratom i politikom. Asimilirajući sve ono Å¡to je do tada bilo rasuto u likovima pojedinaca sa druge strane Atlantika od ÄŒak Berija do Elvisa, i uticaja ritma, bluza i Boba Dilena, preoblikovao je muziÄku i kulturnu scenu, prvo Britanije a zatim i celog sveta, etablirajući rokenrol kao jedinstveni i artikulisani izraz tadaÅ¡njih generacija.
Ako je to uÄinjeno prvom fazom u radu Bitlsa, do Help albuma, sledećom od Rubber Soul do Abbey road albuma, pokazano je da,sve Å¡to se da zamisliti, može se artikulisati, snimiti i prezentovati. Celokupnim delovanjem promenjena je karta sveta ne samo u muziÄkom nego i kulturoloÅ¡kom i socijalnom smislu i anticipirani su svi potonji muziÄki tokovi koji postoje danas. Istovremeno oblikujući rok kao dominantni muziÄki izraz, na tragu romantiÄara uveli su psihodeliÄne supstance kao važan faktor u procesu stvaranja, progovorili su o svojim najdubljim mislima, frustracijama, bavili se politikom, seksom,eolskim kadencama, meditacijom,dvanaestotonskom muzikom …A svojom prvom samostalnom ploÄom prizvao je pojavu panka i vraćanje jasnoj emociji i rudimentarnom muziÄkom izrazu.
I tako, zalud su se, naravno oglasile sve radio i tv stanice a Å¡tampani mediji po celom svetu ukljuÄivÅ¡i i „Politiku“ , objavili vest na prvoj strani, hiljade njih okupilo oko zgrade gde je živeo i umro a Ronald Regan je kao predsednik SAD-a odao poÅ¡tu onome koji se tako grÄevito borio za pravo nastanjenja u istoj…..Džordž Harison se vratio snu iz kojeg su ga probudili da bi mu saopÅ¡tili vest, Pol Mekartni je nastavio da radi,
[youtube]eZh_BqJqKns[/youtube]
a jedino je Ringo odleteo u Njujork…i…izgleda da tako to uvek biva. ÄŒovek koji je bio okarakterisan kao salonski radikal, zbog svojih veza sa leviÄarskim pokretima u Americi dobio je FBI pratnju do kraja života, Äovek koji je stalno govorio o miru, ljubavi i nenasilju, ironiÄnom igrom sudbine, ubijen je od strane nekoga ko se toliko poistovetio sa njim, da je njegovim ubistvom  pokuÅ¡ao da oslobodi deo sebe.
Jednom je  rekao da ako rokenrol treba da ima drugo ime, mogao bi se nazvati ÄŒak Berijem. Tako bi se muzika i kultura poslednjih pola veka mogla nazvati Bitlsima. Nije bitno kako bi pevao danas. Svako napravi svoj krug a on je svoju petnaestogodiÅ¡nju avanturu, koju je poÄeo sviranjem rok klasika po klubovima u Liverpulu i Hamburgu, zavrÅ¡io ploÄom gde je obradio iste, povukavÅ¡i se iz javnosti da bi bio otac drugome sinu, onoliko koliko nije bio prvom, i životu sa ženom u kojoj je naÅ¡ao majku, koja je imala njega a on nikada nije imao nju. Ne znam da li bi i dalje vraćao dobijene kraljevska odlikovanja, da li bi i dalje govorio da su Bitlsi popularniji od Hristosa, da li bi i dalje odskakivao svuda gde bi se drugi trudili da budu neprimećeni i koliko je to danas, uopÅ¡te, bitno.  Biće da je to ostavljeno drugima.  Poslednja ploÄa nam je govorila da je naÅ¡ao mir i da je, valjda, bio srećan. Nadam se da je tu sreću u svom životu najzad i dobio, jer, Äini mi se da to nikad nije bio..od deteta bez roditelja koje je živelo u svetu Alise u zemlji Äuda, problematiÄnog srednjoÅ¡kolca, Äoveka koji je prvi vrisnuo Help, onog koji je eksperimentisao sa heroinom (ne, nije bio prvi u Bitlsima, Pol Mekartni je to upražnjavao pre njega), koji se nije ustruÄavao da sebe onakvim kakvim jeste pokaže svetu…a to niko pre njega uradio nije …
Danas sam 9 godina stariji a bio sam 21 godinu mlaÄ‘i u trenutku ubistva. Trebao mi je pola života da bih, suÅ¡tinski, a ne samo deklarativno, doÅ¡ao do njegovih reÄi napisanih u potonjoj pesmi…a to je da treba verovati samo sebi i voljenoj osobi. Sve ostalo su zablude, neminovne, hipnotiÄke i slatke, ali ipak zablude…. a kada se oslobodimo njih shvatićemo, svako od nas pojedinaÄno, da je san proÅ¡ao. I da moramo sami dalje…jer život je ono Å¡to nam se deÅ¡ava dok pravimo druge planove.
[youtube]jknynk5vny8[/youtube]
God is a concept,
By which we can measure,
Our pain,
I’ll say it again,
God is a concept,
By which we can measure,
Our pain,
I don’t believe in magic,
I don’t believe in I-ching,
I don’t believe in bible,
I don’t believe in tarot,
I don’t believe in Hitler,
I don’t believe in Jesus,
I don’t believe in Kennedy,
I don’t believe in Buddha,
I don’t believe in mantra,
I don’t believe in Gita,
I don’t believe in yoga,
I don’t believe in kings,
I don’t believe in Elvis,
I don’t believe in Zimmerman,
I don’t believe in Beatles,
I just believe in me,
Yoko and me,
And that’s reality.
The dream is over,
What can I say?
The dream is over,
Yesterday,
I was dreamweaver,
But now I’m reborn,
I was the walrus,
But now I’m John,
And so dear friends,
You just have to carry on,
The dream is over.
Boban Savković
