Bilo je to neko prokleto hladno jutro, devetog decembarskog dana…neposredno posle energetskog kolapsa u celoj Jugoslaviji, u jednoj kasarni na obali Save, u zgradama koje su se, izgleda, onakve kakve jesu, pravile samo u bivšoj JNA. I dok smo se sudarali po hodnicima i spavaonicama sa krevetima na sprat, iz svih tranzistora, vrhunskog gedžeta tog prošlog i tako dalekog doba, sa bilo koje stanice dopirala je muzika jedne te iste grupe. Na izrečena i neizrečena pitanja, uskoro je stigao odgovor glasom Đoke Vještice na Studiju B o tome šta se desilo nekoliko sati ranije.
[youtube]GvaRNxSZr38[/youtube]
Dakle, u jednom trenutku fizički je nestao čovek, koji je bio ne samo osmi najveći Britanac svih vremena (u izboru BBC-ja), koautor pet od petnaest najboljih ploča rok muzike, peti najbolji glas i autor treće najbolje pesme (Imagine) svih vremena(časopis Rolling Stone) nego i onaj koji je, uz veliku i malu pomoć svojih prijatelja a naročito Pola Mekartnija, suštinski promenio tokove društvenih događanja u drugoj polovini prošlog veka, a da to nije učinjeno ratom i politikom. Asimilirajući sve ono što je do tada bilo rasuto u likovima pojedinaca sa druge strane Atlantika od Čak Berija do Elvisa, i uticaja ritma, bluza i Boba Dilena, preoblikovao je muzičku i kulturnu scenu, prvo Britanije a zatim i celog sveta, etablirajući rokenrol kao jedinstveni i artikulisani izraz tadašnjih generacija.
Ako je to učinjeno prvom fazom u radu Bitlsa, do Help albuma, sledećom od Rubber Soul do Abbey road albuma, pokazano je da,sve što se da zamisliti, može se artikulisati, snimiti i prezentovati. Celokupnim delovanjem promenjena je karta sveta ne samo u muzičkom nego i kulturološkom i socijalnom smislu i anticipirani su svi potonji muzički tokovi koji postoje danas. Istovremeno oblikujući rok kao dominantni muzički izraz, na tragu romantičara uveli su psihodelične supstance kao važan faktor u procesu stvaranja, progovorili su o svojim najdubljim mislima, frustracijama, bavili se politikom, seksom,eolskim kadencama, meditacijom,dvanaestotonskom muzikom …A svojom prvom samostalnom pločom prizvao je pojavu panka i vraćanje jasnoj emociji i rudimentarnom muzičkom izrazu.
I tako, zalud su se, naravno oglasile sve radio i tv stanice a štampani mediji po celom svetu uključivši i „Politiku“ , objavili vest na prvoj strani, hiljade njih okupilo oko zgrade gde je živeo i umro a Ronald Regan je kao predsednik SAD-a odao poštu onome koji se tako grčevito borio za pravo nastanjenja u istoj…..Džordž Harison se vratio snu iz kojeg su ga probudili da bi mu saopštili vest, Pol Mekartni je nastavio da radi,
[youtube]eZh_BqJqKns[/youtube]
a jedino je Ringo odleteo u Njujork…i…izgleda da tako to uvek biva. Čovek koji je bio okarakterisan kao salonski radikal, zbog svojih veza sa levičarskim pokretima u Americi dobio je FBI pratnju do kraja života, čovek koji je stalno govorio o miru, ljubavi i nenasilju, ironičnom igrom sudbine, ubijen je od strane nekoga ko se toliko poistovetio sa njim, da je njegovim ubistvom pokušao da oslobodi deo sebe.
Jednom je rekao da ako rokenrol treba da ima drugo ime, mogao bi se nazvati Čak Berijem. Tako bi se muzika i kultura poslednjih pola veka mogla nazvati Bitlsima. Nije bitno kako bi pevao danas. Svako napravi svoj krug a on je svoju petnaestogodišnju avanturu, koju je počeo sviranjem rok klasika po klubovima u Liverpulu i Hamburgu, završio pločom gde je obradio iste, povukavši se iz javnosti da bi bio otac drugome sinu, onoliko koliko nije bio prvom, i životu sa ženom u kojoj je našao majku, koja je imala njega a on nikada nije imao nju. Ne znam da li bi i dalje vraćao dobijene kraljevska odlikovanja, da li bi i dalje govorio da su Bitlsi popularniji od Hristosa, da li bi i dalje odskakivao svuda gde bi se drugi trudili da budu neprimećeni i koliko je to danas, uopšte, bitno. Biće da je to ostavljeno drugima. Poslednja ploča nam je govorila da je našao mir i da je, valjda, bio srećan. Nadam se da je tu sreću u svom životu najzad i dobio, jer, čini mi se da to nikad nije bio..od deteta bez roditelja koje je živelo u svetu Alise u zemlji čuda, problematičnog srednjoškolca, čoveka koji je prvi vrisnuo Help, onog koji je eksperimentisao sa heroinom (ne, nije bio prvi u Bitlsima, Pol Mekartni je to upražnjavao pre njega), koji se nije ustručavao da sebe onakvim kakvim jeste pokaže svetu…a to niko pre njega uradio nije …
Danas sam 9 godina stariji a bio sam 21 godinu mlađi u trenutku ubistva. Trebao mi je pola života da bih, suštinski, a ne samo deklarativno, došao do njegovih reči napisanih u potonjoj pesmi…a to je da treba verovati samo sebi i voljenoj osobi. Sve ostalo su zablude, neminovne, hipnotičke i slatke, ali ipak zablude…. a kada se oslobodimo njih shvatićemo, svako od nas pojedinačno, da je san prošao. I da moramo sami dalje…jer život je ono što nam se dešava dok pravimo druge planove.
[youtube]jknynk5vny8[/youtube]
God is a concept,
By which we can measure,
Our pain,
I’ll say it again,
God is a concept,
By which we can measure,
Our pain,
I don’t believe in magic,
I don’t believe in I-ching,
I don’t believe in bible,
I don’t believe in tarot,
I don’t believe in Hitler,
I don’t believe in Jesus,
I don’t believe in Kennedy,
I don’t believe in Buddha,
I don’t believe in mantra,
I don’t believe in Gita,
I don’t believe in yoga,
I don’t believe in kings,
I don’t believe in Elvis,
I don’t believe in Zimmerman,
I don’t believe in Beatles,
I just believe in me,
Yoko and me,
And that’s reality.
The dream is over,
What can I say?
The dream is over,
Yesterday,
I was dreamweaver,
But now I’m reborn,
I was the walrus,
But now I’m John,
And so dear friends,
You just have to carry on,
The dream is over.
Boban Savković
