Омот албума „Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band” (Фото: Википедија)
Најбољи албум свих времена. Најутицајнијих 40 минута у историји музике. Најважније рокенрол издање. Непревазиђена звучна, концептуална и психоделична авантура. Ово су само неки од суперлатива изречених у протеклих пола века о албуму „Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band” легендарних „Битлса”.
Пре равно 51 година чланови ливерпулског састава објавили су осму студијску плочу. Иако већ тада, 1967. године, слављени као најбољи бенд, ова плоча Џона Ленона, Пола Макартнија, Џорџа Харисона и Ринга Стара, под диригентском палицом продуцента Џорџа Мартина, означила је својеврсну револуцију.
Стога и не чуди што је, одмах по објављивању, музика оркестра „клуба усамљених срца наредника Пепера” очарала свет. Читавих 27 недеља албум је био на првом месту британске топ-листе, односно 15 на челу америчке „Билборд” листе. Врло брзо постао је најпродаванији албум те године. И прва је рок плоча овенчана „Греми” наградом за албум године.
Јубилеј је понукао читав свет да се присети овог ремек-дела, а пре четири дана објављено је и луксузно реиздање „Наредника Пепера”. Пола века касније албум ужива још веће поштовање. И данас је једна од најпродаванијих плоча свих времена – са тиражом од 32 милиона примерака.
Такође, у већини избора најзначајнијих албума свих времена реномираних музичких магазина управо је „Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band” заслужио „титулу” најбољег досад. Међутим, музички критичар Момчило Рајин истиче за „Политику” да су сви ти избори најбољих или најгорих погрешни због једне просте ствари:
– Не ради се о избору лепотице или вина, већ о уметности. А ту не би смеле да се праве такве топ-листе. Да ли је најбољи или не, заиста је тешко оценити, али свакако јесте најутицајнији,
каже Рајин, а професор ФДУ и критичар Александар С. Јанковић подсећа да овај албум означава преломни моменат у транзицији рокенрола од бунтовничког поклича и љубавног вапаја ка високој уметности:
– Слобода коју су имали у студију, омогућивши свим својим сновима и психоделичним тежњама емпиријски живот, заиста је фасцинантна. Симфонијски оргазам у песми „A Day in the Life” и даље је нешто фасцинантно, док је целокупан вајлдовско-брехтовски концепт о отуђењу „Битлса” од самих себе уметнички преседан. Ипак, у односу на претходни албум „Revolver”, плоча „Sgt Pepper’s” је само на соничном нивоу супериорнија и значајнија. Бар три песме са албума су нешто најлошије што су „Битлси” икада снимили („Good Morning, Good Morning”, „Benefite for Mr Kite” и „Lovely Rita”), што је студијским улепшавањима превазиђено на фасцинантан начин, сматра Јанковић, додајући да је „Sgt Pepper’s” увео техниколор у рокенрол:
– Омот је први пут штампан са лириком што значи да је од 1967. рокенрол постао много озбиљнији феномен. Раскош, китњастост, носталгија, психологија, детињство, патриотизам… Све то је везано за ову плочу. Може се рећи да су „Електрик лајт оркестра” изградили читаву каријеру на две-три песме „Битлса” са овог албума. Утицај на популарну културу је немерљив – Принс, „Panic at the Disco”, „Блур”, „Оејзис”, „Крим”, „Сајмон и Гарфанкл”, „Mothers of Invention”, „Ролингстонси” снимили су макар један албум под утицајем „Sgt. Pepper’s”. А финална иронија је да овај албум није ни међу најбоља три „Битлса” – наглашава Александар С. Јанковић.
Слично мишљење дели и Мома Рајин, истичући албум „Revolver” из 1966. године као њихово, у уметничком смислу, најбоље дело:
– Али, без „Наредника Пепера” не би било, примера ради, ни дела „Пинк флојда” или „Рејдиохеда”. Када се погледа списак од преко 200 оригиналних песама који су „Битлси” снимили, схватите да нема жанра у популарној музици којег се нису латили. Увек истичем да, волели их или не, морамо да поштујемо оно што су урадили.
Отворен пут за експерименте
Осим што је један од првих концептуалних албума истинских уметничких претензија, своју „тежину” плоча „Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band”, по мишљењу Момчила Рајина, дугује и томе што је идеално погодила друштвени тренутак:
– Млада генерација тада није размишљала само о љубави већ и о стању у друштву, промени свести, мистицизму… Несумњиво је да су шездесете, нарочито њихова друга половина, биле године психоделије у уметности, али и отвореног кокетирања са хемијским супстанцама. У том светлу се мора гледати и овај албум. Али, оно што је најважније јесте да је ова плоча отворила пут за експеримент, због чега је промењено лице поп музике. Захваљујући овом албуму „Битлса” поп музика је први пут постала комплексна – истиче Рајин.
Аутор: Јелена Копривица